Kako sam pobedio takmičenje u 3D dizajnu

Oke, ovo je bukvalno počelo iz dosade. Pre nekoliko meseci sam gledao neke videje kako ljudi prijavljuju game jamove (takmičenja za pravljenje igrica) i kako se dosta zabavljaju u tome, iako rade puno radno vreme van gejm industrije. Ipak, uživaju u tome kao hobiju. Od tad sam dobio želju da se i ja malo takmičim u stvarima koje volim, pa sam tako prijavio 24-časovni hakaton sa ekipom

Nismo pobedili, naravno, ali je bilo jako zabavno. Od tad sam tražio još neko takvo takmičenje koje može da pokrije neke moje veštine. Preferirao bih da su solo takmičenja, ne zato što ne volim da radim u timu, već zato što moj tim nikad nije tim koji se sprema za to nekoliko dana unapred, niti stalno razvija svoje veštine na određenim poljima kako bismo se lako organizovali. Moj tim obično nastane na brzinu, okuplja se ko ima vremena baš tog dana da dođe da blejimo. Ja bih, s druge strane, želeo nešto malo ozbiljnije, nešto da se baš potrudim da smislim rešenje, a ne da organizujem tim ili da brinem o tim stvarima.

I onda mi je palo napamet 3D štampanje. Mislim, već imam, rekao bih, dobre veštine u pravljenju modela, ali jednostavno nemam baš toliko projekata na kojima bih mogao da primenim kreativan dizajn i neku komercijalnu funkcionalnost. Znajući da postoje razna takmičenja u 3D printing zajednici za pravljenje i dizajniranje stvari, rekoh: "Što da ne bacim pogled?" Izabraću jedno takmičenje i probaću da smislim nešto interesantno i funkcionalno. I izabrao sam takmičenje u pravljenju pečata.

Da, malo antiklimaktično, ali sam imao neku viziju. Prvo, većina ljudi koja pravi te pečate napravi fazon jedan dizajn i nadaju se da se ljudima svidi. Pošto to nije neka velika rezolucija, u smislu da slika ne može da bude mnogo mala i detaljna za pečat (čisto zbog osiguravanja kontakta sa površinom), mislio sam da imam neke šanse. Naime, prva ideja je bila:

Pečat slagalica (Puzzle Stamp)

Znači, da postoji jedan držač za pečate i neke pločice koje bi se lako menjale. Te pločice bi bile, u suštini, napravljene od jedne slike koja se iseče na male kvadrate i u programu se napravi direktno u pločice za štampanje, pa se onda te pločice koriste da bi se složila slagalica. Odmah da kažem, ideja je zvučala jako dobro u mojoj glavi, ali u praksi sam već imao probleme:

• Jako je teško poklopiti sve delove slagalice.
• Detalji na slagalici bi bili nejednaki.
• Program za tako nešto zvuči komplikovano.
• Jedna greška znači novi početak iste slagalice. - što je u praksi značilo mnogo izgubljenog vremena i frustracije.

Sad je jasno da to nije baš neka ideja, ali mi je pomogla da razvijem sledeću ideju. Takođe, čak i da sam napravio ovo, bio bih srećan sa time zato što sam uspeo da napravim to što sam želeo. Jedina razlika između ideje koja je pobedila na takmičenju i ove je u softveru i u načinu uticaja na korisnike.

U ovom blogu ću uraditi nešto drugačije, pa umesto samo da pričam, zapravo sam odvojio 3 razloga zašto mislim sam pobedio na ovom takmičenju i to ću otkriti u detaljima, a prvi razlog je

3D Dizajn

Najupečatljivija stvar u ovom dizajnu jeste opruga. Da, to je opruga čiji opseg kretanja nije značajno veliki, možda par milimetara, ali je sasvim dovoljan za ovu svrhu. Ovo je celo štampano u PETG plastici, a razlog zašto se ne polomi kad se opruga savija jeste zato što se deformacija i sila ne koncentrišu na jednu tačku, već na više njih, tj. na svakom kraju. Ukupna sila na krajevima koja dovodi do deformacije je zapravo jako mala i nedovoljna za prelom. Jedina stvar koju treba imati na umu za ovakve dizajne jeste svojstvo materijala – puzanje.

Puzanje je vremenski zavisna deformacija koja se javlja kod materijala pod konstantnim opterećenjem ili naprezanjem, čak i pri temperaturama znatno ispod tačke topljenja. Kada je plastični materijal izložen stalnom opterećenju tokom dužeg vremena, atomske veze i molekularne strukture se polako preuređuju, što dovodi do postepenog povećanja deformacije. Ova deformacija može postati trajna, što znači da se materijal neće vratiti u prvobitni oblik čak ni nakon uklanjanja opterećenja.

Tako da, ako hoćete da koristite oprugu u vašem dizajnu, imajte na umu da ona treba biti u relaksirajućem položaju i da ne treba da ostaje u savijenom položaju duži vremenski period, inače će izgubiti svoja svojstva. Takođe, ovakve opruge se mogu samo savijati, dok u suprotnom dolazi do trajne deformacije (mislim, tehnički je moguće ako se lepo dizajnira i očuva, ali rezultati variraju i, po mom iskustvu, manja im je efikasnost za oko 40-50%). U svakom slučaju, jako su kul i relativno su retki projekti gde se mogu implementirati, ali postoji još nekoliko različitih dizajna istih, npr. za dugmiće ili za čuvanje energije kao u satu. Evo i video koji to objašnjava.

Ta opruga u ovom dizajnu se primenjuje tako što na centru pločice postoji udubljenje u koje opruga upadne kada se pločica klizi unutar držača i tu ostane dovoljno čvrsta. Ako deluje vertikalna sila (koja bi bila ona koja se koristi kada se pritiska pečat), pločica ostaje u mestu bez mrdanja, a u slučaju delovanja sile sa strane, pločica će se lako izvaditi. I taj lak dizajn za razumevanje i korišćenje, kao i sama implementacija opruge, je jedan od ključnih razloga zašto sam pobedio.

Drugi razlog je:

Dizajnovi na plocicama

Sad, da se razumemo, da sam imao samo takav dizajn i onda jednu pločicu sa smajlijem, verovatno ne bih pobedio, čak bih rekao da ne bih došao ni u top 10 (takmičenje je imalo 444 prijave,link do takmičenja). Tako da mi je bilo potrebno nešto zapravo lepo i dobro što će se ljudima svideti da pečatiraju. Glavni problemi sa time su, prvo, to što ja ne znam da dizajniram nešto što se ljudima sviđa i što ne liči na bombu, a drugo, to što ljudi imaju drugačije ukuse. Znači, čak i da napravim najbolji dizajn ikada, neće se svima svideti – ni Mona Liza se nekima ne sviđa i nije im nešto, iako za nju stoji da je najpopularnija slika na svetu.

Pa onda kako da resim ta dva problema?

Lako – jednostavno sam ih preskočio! Umesto da ja dizajniram i biram šta ljudi vole, zašto im ne bih dozvolio da sami to urade na intuitivan način?

Kako sam to uspeo? Napravio sam website

Veb-sajt je imao sledeću ulogu:

• Da omogući korisnicima da dodaju bilo koji dizajn na pločicu.
• Da bude lak za korišćenje.
• Da sadrži opis projekta.

E sad, to zvuči lepo, ali realno, ako se malo više promisli, videćemo da ljudi zapravo neće da sede i da dizajniraju nešto samo da bi to stavili na pečat i probali. Mnogo je koraka da postoji veb-sajt kao odvojeni alat od glavnog sajta, kamoli da ljudi moraju nešto da dizajniraju. To sam rešio na jednostavan način: SVG!

SVG ili ti Scalable Vector Graphics, sta je to? To su zapravo male sličice koje ljudi mogu da zumiraju koliko hoće i one ne gube kvalitet. Kako? Pa, zato što ne koriste piksele kao svi ostali formati, već vektore koji kalkulišu svoj položaj na osnovu matematičkih formula.

Ali, zašto bih se odlučio za ovo? Zato što se SVG fajlovi jako mnogo koriste za veb-sajtove zbog tih svojstava, a ako postoji neki market za koji bih rekao ne samo da je zasićen, već da je triput zasićeniji nego što treba da bude, to je veb-programiranje. To znači da tih ikona ima mnogo! Na primer, samo na SVGRepo postoji 500.000+ besplatnih SVG različitih dizajna, i svi su jednostavni oblici koji se lako mogu pečatirati. Tako da, ako uspem da napravim sajt koji prima SVG i stavlja ga na već dizajniranu pločicu i omogućava preuzimanje iste, onda imam mogućnost da zadovoljim bilo koga ko želi da se zabavi sa ovim.

Naravno, proces je bio mnogo teži nego što se čini, bilo je tu dosta stvari, a najgora je bila rad sa 3D modelima u matricama, zato što nije baš toliko prosto da se to sve napravi u čistom JavaScriptu. Ali na kraju sam nekako uspeo, i to je, mogu reći, bio najteži i najduži deo ovog takmičenja.

Ceo kod je na GitHubu, tako da ako nekog zanima više, može slobodno da pogleda i da me kontaktira ako je potrebno ikakvo objašnjenje.

Sad idemo na treći i najbitniji razlog zašto sam pobedio, a to je...

Marketing

Ovo je, iskreno, bio ne toliko zabavan, ali jako bitan deo. Džaba je ako sve ovo napraviš, a ne znaš da te funkcionalnosti i vrednosti projekta dočaraš ljudima – onda ništa nisi postigao.

Glavni razlog zašto sam ovo ostavio za kraj jeste zato što, ako ste pročitali sve do ovde, već vidite koliko je teksta bilo potrebno da se opiše projekat. Da li stvarno mislite da će svako ovo da čita samo da bi nešto odštampao? Naravno da ne. Ali, svejedno, najbitniji detalji teksta, kao što su razlozi za neke promene i funkcionalnosti, našli su svoje mesto na glavnoj stranici. Takođe, jedna stvar koja je mnogo dočarala ljudima sposobnosti ovog projekta je YouTube video.

Prva stvar koja se vidi kada se uđe na glavnu stranu je YouTube video, i to s razlogom. Ljudi više vole da vide nego da čitaju, mnogo je lakše za glavu, i zbog toga sam se potrudio da snimim i objasnim ceo projekat u što kraćem vremenskom periodu. U ovom trenutku ima 996 pregleda, što možda znači da nisam sledeći PewDiePie, ali je to ogromna cifra za ovako nešto malo, što ne utiče ni na čiji život i samo je radi zezancije napravljeno.

Znači, jedna velika stvar je zapravo taj YouTube video, a druga ogromna stvar je sam "thumbnail".

To je prva stvar koju ljudi vide i bitno je da se na ovoj slici, koja je na većini uređaja jako mala, prikaže sve bitno.

Pre ovog thumbnaila postojao je ovaj:

I ovaj mi nije davao željene rezultate što se tiče pregleda i klikova. Razlog zašto mislim da se to desilo jeste zato što ne pokazuje ništa značajno i jako je nerazumljiv. Da, pokazuje veb-sajt i strelica pokazuje na pečat, ali to nije ono što ljudi žele. Ljudi ne traže kompleksnost, već mogućnosti, i ti treba da im pokažeš te mogućnosti na slici. Vidi se jasna razlika da sam na odabranom dizajnu stavio samo naslov i onda dosta različitih pečata da pokaže mogućnosti proizvoda, što ljude zapravo zanima kada hoće da kliknu na nešto.

I naravno, tu su još neke male sitnice koje su mi povećale rejting, kao npr.:

• To što je sve "open-source", što znači da su svi fajlovi dostupni, tako da svako može da ih vidi i modifikuje.
• Mogućnost otpremanje drugih dizajnova pločice, gde ljudi mogu da koriste isti alat za svoj držač, tako da nikog ne ograničavam na svoj dizajn.
• Iako je sve već lako za korišćenje, dodao sam i još fajlova sa jasnim opisima koji mogu odmah da se skinu i odštampaju bez potrebe otvaranja veb-sajta. Iako je već, po meni, dovoljno jednostavno, uvek može lakše.
• Naravno, da poštuješ ljude koji ti ostavljaju komentare. Mislim, meni to dođe samo od sebe zato što jedva čekam da čujem šta drugi misle da nije dobro i gde mogu da unapredim stvari, ali svejedno, to je jedna od dobrih stvari. Čak mi je i neki Twitch strimer napisao komentar kako je na strimu pokazao moj projekat.

Ali da, to je bio moj projekat i 3 razloga za koja mislim da su bili glavni uticaji moje pobede. Bilo je napeto u nekim trenucima, ali pošto sam radio nekoliko dana na tome i posvetio mu svu moju pažnju, na kraju je to bilo ključno pravilo uspeha.

Za one koje zanima, dobio sam kao nagradu neke PrusaPointse od kojih mogu da kupim 2 kg plastike i neki bedž na njihovom sajtu, i takođe jedan 3D model pehara koji još nisam odštampao – čekam da kupim zlatnu boju za to. I takođe, ovo takmičenje se desilo u maju, a ja tek sad pišem o ovome zato što nisam imao baš neku motivaciju.

Predlažem svakome da proba neki vid takmičenja, zato što se tu stiču prava iskustva i mnogo brži razvoj sposobnosti. Biću iskren, ja jako volim da izlazim pred publiku i pričam nešto, ali isto tako, od pre nekoliko godina, kada prezentujem ili pričam pred ljudima, samo počnem da se tresem. Iako to nije strah ni ništa, ja to jednostavno ne mogu da kontrolišem i mislio sam da će to uticati na moj život i na ono što volim. Jasno može da se vidi da se, kada nešto prezentujem, ili znojim, ili tresem, ili oboje, a ponekad čak i zaboravim sve što sam hteo da kažem. Ali se još jedna stvar jasno vidi, a to je da volim to što radim i ta želja da pokažem ljudima šta sam napravio. Tako da, ako se plašite izlaska na takmičenja, mislim da nije toliko strašno koliko se čini, i ako nekome treba pomoć ili bi samo želeli da pričamo o tome, slobodno mi napišite poruku.

U svakom slučaju, hvala na čitanju!