Pet verzija jednog sajta (i šest CMS-ova za četiri blog posta)

Oke, da krenemo od neprijatne istine: ovaj sajt ima pet numerisanih verzija, plus jednu na WordPress-u pre njih, a na njemu ima četiri blog posta. Znači u proseku više od jedne cele verzije sajta po postu. Mislim da to dovoljno govori o tome šta ja zapravo volim da radim.

Pošto sam skoro iskopao stare repozitorijume, rekoh hajde da prođemo kroz sve verzije redom, dok još mogu da ih pokrenem.

Pre svega: WordPress

Prvi, originalni sajt je bio na WordPress-u. Od njega nije ostalo ništa, ni kod ni slika, pa ga računam kao verziju nula. Pominjem ga samo da se zna odakle je sve krenulo.

V1: HTML, CSS i „Promena plana numba 60"

Decembar 2023. Ovo sam kucao ručno: jedan index.html, jedan CSS fajl i font. Bez ikakvog alata. Pre kodiranja sam ceo sajt nacrtao u Photoshopu, a boje sam pokupio sa Color Hunt-a, i slika te palete i dalje stoji u folderu.

Tekst „O meni" počinje sa „Cao, ja sam Petar – stručnjak za programiranje", što je bila hrabra izjava za nekog ko je tek upisao fakultet. Projekti su bili bežični miš, mehanička ruka i powerbank, svaki sa slikom i naslovom i ničim više.

Link „Blog" ne vodi nikuda. Kontakt forma ne šalje ništa. Jedina skripta na sajtu pokušava da ispiše „Hello, JavaScript!" u element koji ne postoji. A poslednja poruka u istoriji izmena glasi „Promena plana numba 60", što prilično tačno opisuje i sve što je došlo posle.

V2: PHP i šum umesto slika

Februar 2024, dva meseca kasnije. Običan PHP sa include za zaglavlje i podnožje, Tailwind i gotove Flowbite komponente. Ima moje ime, tekst „O meni" od tri rečenice i tri kartice za projekte.

E sad, te kartice. Sve tri imaju isti datum (10. oktobar 2022, ne pitajte), iste oznake, i umesto slike imaju crno-beli šum. Bukvalno šum. Blog stranica je prazna, a linkovi u podnožju vode nigde.

Ovo nikad nije ni završeno. Ali naslovi projekata su bili pravi: mehanička ruka sa 4 ose, prenosna lemilica i powerbank od 100 W. Ruku i powerbank sam na kraju i napravio, samo ne i sajt na kome bi stajali.

V3: sopstveni server, jer zašto bi bilo lako

Septembar 2024. Next.js, a iza njega Strapi CMS koji sam vrteo na svom VPS-u. Blog je imao lajkove, preglede i komentare, a postojala je i kontakt forma koja je stvarno slala mejl.

Na ovoj verziji sam objavio prvi post ikada, onaj o daljinski kontrolisanom kranu. U njemu sam napisao da sam „odlučio da napravim vebsajt od nule, pa svake nedelje rešavam bugove koje verovatno samo ja primećujem". To se, kao što vidite, nije promenilo.

Kad danas pokrenem ovu verziju, na sredini strane piše „Failed to load blog posts". Server sa CMS-om više ne postoji, a sa njim su otišli i postovi. Sajt je preživeo, sadržaj nije. Zapamtite ovo, vratiću se na to.

V4: baza, shop i kontrolna tabla za nula porudžbina

Za V4 nemam sliku, i to je baš poetično, jer je to bila ubedljivo najveća verzija.

Next.js 15, Payload CMS, Postgres baza prvo na Supabase-u pa na mom serveru, slike na odvojenom skladištu, dva jezika. Imala je stranicu za servis grafičkih kartica sa cenovnikom, shop sa plaćanjem karticom i admin tablu sa graficima prihoda.

U shopu je bio tačno jedan proizvod. Zvao se „proizvod test", koštao je 999 i imao je opis na latinskom. Porudžbina je bilo nula, pa su i grafici bili vrlo pregledni.

Ali na ovoj verziji sam napisao ostala tri posta: dva o modifikaciji 3D štampača i onaj o takmičenju u 3D dizajnu. Tako da je nečemu i služila.

V5, prvi pokušaj: tamno i plavo

Ovde sam rekao sebi da ću da pojednostavim. Pa sam prvo ubacio TinaCMS, onda ga izbacio i ubacio Sanity. Poruka u istoriji izmena doslovno glasi „changed cms to sanity ;)".

Dizajn je bio taman, sa plavim sjajem i staklenim karticama. Izgledao je kao svaki drugi portfolio na internetu. U Sanity-ju sam imao jedan projekat koji se zvao „Test" i jedan post koji se zvao „test2".

V5, sada: gomila fajlova

I onda je došlo ono što sad gledate. Nema baze. Nema CMS servera. Projekti, CV i ovi zapisi su obični tekstualni fajlovi u istom repozitorijumu u kome je i kod. Sajt se izgradi jednom i posle toga su to samo stranice koje stoje.

Admin panel postoji, ali on samo menja te fajlove. Ako sutra nestane, otvorim fajl i izmenim ga ručno.

Boje imaju posao: plava su projekti, žuta je CV, zelena su zapisi. Logo je navrtka, jer sam mehatroničar i jer je jednostavno.

Fun fact: veliki deo ovog redizajna radio sam uz pomoć AI-ja. Prošli smo kroz devet koncepata dok nisam našao onaj koji mi leži, a isti taj AI mi je iz starih bekapa iskopao postove za koje sam mislio da su izgubljeni. Pomogao je i oko ovog teksta, što je pomalo čudno kad se o tome razmisli, pa neću.

Šta sam naučio

Šest CMS-ova sam promenio: WordPress, Strapi, Payload, TinaCMS, Sanity i sad Sveltia. Za četiri posta.

Svaka verzija je imala više infrastrukture od prethodne i svaka je umrla na isti način: sajt ostane, a sadržaj nestane zajedno sa serverom na kome je bio. Postovi iz V3 su preživeli samo zato što sam ih prebacio u V4, a iz V4 samo zato što sam sačuvao bekap baze.

Zato je ova verzija namerno dosadna. Tekst je u fajlovima, fajlovi su u Git-u, a Git ne zaboravlja.

Sad kad više nemam šta da prepravljam na sajtu, moraću, izgleda, da pišem o projektima. Videćemo koliko će to da traje.